Predsednica Severne Makedonije, Gordana Siljanovska-Davkova, nalazi se u zvaničnoj poseti Hrvatskoj, gde se na Pantovčaku sastala sa predsednikom Zoranom Milanovićem.

Predsednik Milanović je komentarisao dugogodišnji proces pristupanja Severne Makedonije Evropskoj uniji, ističući da se zemlji postavlja previše zahteva i uslova. Rekao je da Severna Makedonija sama odlučuje o svom putu.

„Makedonija sama odlučuje šta je najbolje za nju i koji put bira, pretpostavljam da je to put prosperiteta, mira i spokoja za građane Makedonije. A ovo drugo, uključujući EU i NATO, je fasada, neka vrsta energetske obnove, ali ono što čini kuću je unutra. To su moje misli, nisu saveti čak ni susedu pored koga živim, a kamoli celoj zemlji i narodu. To važi i za Hrvatsku, EU je nadgradnja, ali nikako zgrada. Naša kuća i tradicija su na našoj zemlji, a EU je dobrodošla sezonska priča dok traje. To je to. Postoji život i bez EU, i on je uspešan i dostojanstven“, rekla je Milanović.

Predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska-Davkova rekla je da se njena zemlja suočava sa ogromnim pritiskom Evropske unije da promeni Ustav. Istakla je da Skoplje zahteva da se na njih ne primenjuju dvostruki standardi.

„Prema našem Ustavu, inicijativu za njegovu promenu može pokrenuti predsednik, 30 poslanika ili 150 hiljada građana. Sada, međutim, to od nas traži i EU, a možda će to učiniti i neki od naših suseda. Ovo je zaista ogroman pritisak. Kao zemlja, skromno tražimo da se ukinu dvostruki standardi i da se naša dostignuća vrednuju kao i svačija druga“, rekla je predsednica.

Ona je takođe komentarisala stanje međunarodne politike, ocenjujući da je u svetu sve manje vladavine prava.

„Zahvalila sam vam na prijateljstvu, podršci i otvaranju novih horizonta i perspektiva u današnjem čudnom svetu gde vladavina prava jenjava. Realpolitika se pretvorila u darvinističku politiku, u svet gde jaki rade šta žele, a slabi šta moraju“, rekla je.

Siljanovska-Davkova je naglasila da je proširenje Unije danas i bezbednosno pitanje.

„Mi spadamo u drugu kategoriju, ali postoje pitanja o kojima zaista ne bi trebalo ni da se razgovara. Jasno je da proširenje danas nije samo političko, kulturno i ekonomsko pitanje, već i bezbednosno pitanje, jer su se sve velike svetske turbulencije uvek odražavale kroz Balkan“, objasnila je.

Dodala je da se i dalje nada da će njena zemlja dobiti priliku da se ravnopravno takmiči sa ostalima.

„Verovala sam, i još uvek verujem, da je pristup dobre vere moguć i da će nam se pružiti prilika da se ravnopravno takmičimo sa drugima u usvajanju vladavine prava, podele vlasti i poštovanja ljudskih prava, uključujući i prava manjina, kako bismo zaista pronašli svoje mesto u evropskoj porodici“, rekla je.

U svom obraćanju je citirala i francuskog predsednika. „Citiraću francuskog predsednika Makrona, koji je, možda kao i ja kada se nađem pred studentima i razmišljam drugačije, tvrdio da politička i birokratska mašinerija država nije filozofija i da princip vrednosti tamo ne postoji“, rekla je.

„Ipak, nadam se da u Evropskoj zajednici – Savetu, Parlamentu i Komisiji – još uvek postoje Evropljani koji veruju u moć argumenata i u pravo svakog naroda, posebno onih koji ne moraju da dokazuju da su Evropljani, da pronađu svoje mesto među njima“, zaključila je Siljanovska-Davkova.

Severna Makedonija je usred dugog procesa pristupanja Evropskoj uniji (EU), koji je zvanično počeo 2005. godine sticanjem statusa kandidata, a pregovori još nisu započeli. Iako je zemlja sprovela niz reformi i promenila ime kako bi rešila spor sa Grčkom, njen put ka EU trenutno usporavaju bilateralni sporovi, posebno sa Bugarskom.ž

Hrvatski premijer Andrej Plenković ponovio je danas u Zagrebu svoju podršku Severnoj Makedoniji, zemlji koja je kandidat za članstvo više od dvadeset godina, na njenom putu ka EU, tokom zvanične posete predsednice Gordane Siljanovske-Davkove Hrvatskoj.

Nakon godina grčke blokade, koja je ukinuta tek kada je zemlja promenila ime u Severna Makedonija, kako bi se razlikovala od grčke pokrajine, Bugarska je stala na evropski put Skoplja.

Plenković je ponovio svoju „snažnu podršku početku pregovora i naglasio da Hrvatska ostaje spremna da pomogne u prenosu svog znanja i iskustva u ovom procesu“, navodi se u saopštenju vlade.

Siljanovska-Davkova je ranije na sastanku sa predsednikom Zoranom Milanovićem rekla da se njenoj zemlji stalno postavljaju novi uslovi i zahtevi koji nemaju nikakve veze sa Kopenhagenskim kriterijumima, ističući da je to „direktno mešanje u unutrašnje stvari suverene države“.

Plenković i gost iz Skoplja razgovarali su i o bezbednosnim, ekonomskim i energetskim posledicama sukoba na Bliskom istoku, kao i o saradnji u okviru NATO-a.

Druge teme bile su bilateralna saradnja, dalje jačanje partnerskih odnosa između dve zemlje, kao i međusobna zaštita manjina, koja je, kako je ocenjeno, na visokom nivou.

„Kada je reč o ekonomskoj saradnji, istaknut je kontinuirani rast trgovine poslednjih godina. Potencijal za razvoj saradnje postoji u brojnim oblastima, od transporta, infrastrukture i energetike do odbrane, farmaceutske i prehrambene industrije, poljoprivrede i IT sektora“, dodaje se u saopštenju.