Ukrajina je na ivici nuklearne katastrofe, tvrdi njen ministar energetike German Galuščenko, upozoravajući da su ruski napadi na nuklearne elektrane i kritičnu infrastrukturu doveli do višestrukih situacija u kojima je zemlja bila „samo jedan korak“ od katastrofe razmera Černobilja ili Fukušime.
On je izdao upozorenje nakon globalnog energetskog samita u Londonu, gde je uporedio moguće posledice sa tragedijom u Fukušimi 2011. godine.
„Rusija sistematski napada transformatorske stanice koje snabdevaju reaktore rezervnim hlađenjem. Kada ove stanice otkažu, reaktori prelaze u režim vanrednog gašenja, a hlađenje se oslanja isključivo na dizel generatore – što je izuzetno rizično jer ovi sistemi mogu da otkažu. Tada jedina nada ostaje dizel generator, koji može da otkaže – i onda se suočavamo sa nuklearnom katastrofom“, rekao je Galuščenko, prenosi The Telegraph.
Pretnja ne prestaje
Naime, Ukrajina upravlja sa tri glavne nuklearne elektrane koje su i dalje pod njenom kontrolom - Rovno, Hmeljnicka i Južnoukrajinska elektrana, dok je elektrana u Zaporožju pod ruskom okupacijom, iako se nalazi duž linije fronta. Sve lokacije, uključujući skladišta nuklearnog otpada, više puta su pogođene dronovima i artiljerijom.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) redovno upozorava na rastuću opasnost, a njen direktor Rafael Grosi je prošle nedelje rekao: „Ono što je nekada bilo nezamislivo, vojne aktivnosti u blizini nuklearnih postrojenja, sada je svakodnevna realnost.“
Zračenje bi moglo da pogodi ceo region
Galučenko i njegov tim već sprovode simulacije potencijalnog raspršivanja zračenja u zavisnosti od vetrova i vlažnosti vazduha, kako bi predvideli koje bi zemlje bile pogođene u slučaju nesreće. Lista uključuje: Ukrajinu, Tursku, Rumuniju, Bugarsku, Rusiju i zemlje Centralne Evrope.
Posledice po nuklearnu budućnost Evrope
„Takva nesreća bi mogla da zaustavi nuklearnu renesansu u Evropi. Zauvek. To ne bi bila samo tragedija za Ukrajinu, već udarac za ceo kontinent“, ističe Galuščenko.
Evropa već pamti nuklearne katastrofe: Černobilj 1986. godine, kada je radioaktivni oblak stigao do Ujedinjenog Kraljevstva, i Vindskejl 1957. godine u Engleskoj, nakon čega je mleko iz severne Engleske postalo radioaktivno i zabranjeno za konzumaciju.
Neviđeni energetski rat
Od 2022. godine, Rusija je uništila ili zaplenila 18 od 58 gigavata ukrajinskih kapaciteta za proizvodnju električne energije, uključujući termoelektrane, hidroelektranu Kahovka i najveću nuklearnu elektranu u Zaporožju.
Više od 63.000 komada energetske opreme je uništeno ili oštećeno, ostavljajući milione ljudi bez grejanja i struje tokom zime. Više od 160 energetskih radnika je ubijeno, a više od 300 povređeno, najčešće tokom napada na mesta za popravku infrastrukture. I sam je jedva izbegao smrt kada je objekat napadnut pola sata nakon što je napustio lokaciju.
Upozorenje i Velikoj Britaniji
Ministar je takođe upozorio da bi Velika Britanija mogla biti sledeća meta – zbog svoje zavisnosti od podmorskih gasovoda i električnih veza sa Evropom. „Rusija je uvek koristila energiju kao oružje“, rekao je Galuščenko, dodajući da bi napad na podmorski cevovod poput Langeleda iz Norveške, koji sam snabdeva 25% britanskog gasa, mogao imati neposredne posledice.
Poruka Zapadu: Ne zaboravite Ukrajinu
Ukrajinski ministar je imao dve ključne poruke u Londonu:
Održati sankcije protiv Rusije i sprečiti njen povratak u energetski sektor i učestvovati u obnovi Ukrajine nakon rata – najvećoj obnovi kontinenta od Drugog svetskog rata.
„Ovaj rat će se završiti, a zatim će uslediti rekonstrukcija – najveća od Drugog svetskog rata. Želimo da zemlje koje su bile uz nas od početka budu prve koje će učestvovati u ovome. To nećemo zaboraviti“, rekao je Galuščenko, prema pisanju lista „Telegraf“.
