Na današnji dan pre 39 godina, svet je stao pred užasom nuklearne katastrofe.

Na današnji dan, pre tačno 39 godina, u Černobilju u Ukrajini  dogodila najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva. Reaktor broj četiri černobiljske nuklearne elektrane eksplodirao je u trenutku kada su inženjeri testirali mogućnost parne turbine da napaja pumpe za vodu u slučaju prekida napajanja.

Test koji je trebalo da unapredi bezbednost pretvorio se u noćnu moru. Nakon slučajnog pada snage reaktora na gotovo nulu, operateri su pokušali da ga ponovo pokrenu koristeći zabranjenu konfiguraciju kontrolnih šipki. Uprkos uspešnom završetku testa, reaktor je zatvoren radi održavanja, ali su razni faktori doveli do kobnog udara struje, pucanja komponenti i gubitka rashladne tečnosti.

U sekundi su usledile eksplozije i topljenje jezgra, a ubrzo i požar koji je besneo sve do 4. maja 1986. godine, šireći radioaktivne materije širom Sovjetskog Saveza i Evrope.

Iako je obližnji grad Pripjat, u kojem su živeli radnici elektrane sa porodicama, evakuisan narednog dana, dva miliona stanovnika Kijeva nije odmah obavešteno o užasu koji im preti. Ostatak sveta saznao je za nesreću tek kada je u Švedskoj detektovano pojačano radioaktivno zračenje.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), katastrofa u Černobilju dovela je do oko 30.000 smrtnih slučajeva, dok je više od sedam miliona ljudi bilo izloženo radijaciji. Grad Pripjat je potpuno napušten i, prema stručnjacima, neće biti bezbedan za život narednih 3.000 godina.

Prva žrtva katastrofe bio je Valerij Kodemčuk, radnik koji je upravljao vodenim pumpama. Tokom saniranja posledica, učestvovalo je oko 680.000 vojnika, stručnjaka i dobrovoljaca, među kojima je bilo i 14 novinara - od kojih je osmoro preminulo usled izloženosti smrtonosnoj radijaciji.

Radioaktivna prašina iz Černobilja nije ostala lokalizovana. Širila se širom Evrope, sve do severnih i zapadnih delova kontinenta, a prema nekim izveštajima - stigla je čak i do istočne obale Sjedinjenih Američkih Država.

Eksplozija u Černobilju oslobodila je najmanje 400 puta više radioaktivnog materijala nego atomska bomba bačena na Hirošimu 1945. godine, ostavljajući trajne posledice po zdravlje ljudi i prirodnu sredinu.

Danas, gotovo četiri decenije kasnije, Černobilj i Pripjat ostaju mračni simboli najveće nuklearne katastrofe u istoriji, opomena svetu na cenu ljudske greške i nemara.