Globalni poredak koji su predvodile SAD, kakav smo poznavali, više ne postoji. Kako se tektonske ploče geopolitike nastavljaju pomerati ispod nas, izazov za Evropu je da održi svoje institucije u životu i spreči svet da se vrati u eru u kojoj moć čini pravo i gde moć pripada jakim liderima u Vašingtonu, Moskvi i Pekingu.

Suočavanje sa ovim izazovom zahteva fundamentalno preispitivanje prošlih pretpostavki i uverenja. Pridržavanje starih pravila više nije opcija. Evropljani ne mogu sačuvati demokratiju i naš trenutni način života samo mekom moći. Moramo se otresati ukorenjenih tabua i ponovo naučiti jezik tvrde moći. To je jedini način da odvratimo i odbranimo se od onih koji direktno ugrožavaju naše vrednosti i interese.

Da, otkako je američki predsednik Donald Tramp došao na vlast, stotine milijardi evra su namenjene za odbranu. Ali ove obaveze nisu dovoljne. Trošenje dva procenta BDP-a na odbranu bila je razumna ambicija za NATO 2014. godine, kada su Sjedinjene Države još uvek igrale ulogu, mada nevoljno, globalnog policajca. Ali ti dani su prošli.

Samo da bi pratila ruski vojni razvoj, Evropa mora barem udvostručiti svoje vojne izdatke. U stvari, išao bih mnogo dalje i rekao da bi Evropa trebalo da cilja na četiri procenta do 2028. godine. Ambicije novog nemačkog kancelara Fridriha Merca i poljskog premijera Donalda Tuska za njihove zemlje moraju se replicirati širom kontinenta.

Veće vojske i više opreme će odvratiti direktne napade, ali oružje i tenkovi su samo jedna komponenta. Ako se dodatni evropski izdaci ograniče na vojne nabavke, Evropa će propustiti priliku da pokrene sopstvenu visokotehnološku revoluciju.

Tehnološke inovacije su ono što je osnova američke i kineske tvrde moći. Od veštačke inteligencije i kvantnog računarstva do kritične infrastrukture i biotehnologije, Evropa je u opasnosti da se okameni dok velike sile žure sve dalje napred. U ovom scenariju, naša strateška zavisnost od Sjedinjenih Država i Kine bi se samo povećala.

Da bismo odbranili sistem zasnovan na pravilima, moramo preispitati sastav naše zajednice. Iako stari formati poput G7 i dalje mogu služiti važnoj svrsi, biće nam potrebni novi načini okupljanja istomišljeničkih demokratija. Koalicija takvih demokratija – D7 – može izgraditi nove alate za promociju otvorene trgovine i ekonomske saradnje, partnerstava u oblasti odbrane, razmene obaveštajnih podataka i pristupa važnim mineralima.

Oni bi čak mogli da stvore nove bezbednosne aranžmane koji pokrivaju i sajber napade i ekonomski pritisak velikih sila, slično ekonomskoj verziji Člana 5 NATO-ove povelje o kolektivnoj odbrani.

U tom cilju, Evropska unija bi trebalo da tesno sarađuje sa tradicionalnim partnerima poput Ujedinjenog Kraljevstva i da teži još bližim odnosima sa Kanadom, Japanom, Južnom Korejom, Novim Zelandom i Australijom.

Takođe bi trebalo da istraži nove načine saradnje sa Indijom, demokratijom čiji se BDP udvostručio u poslednjoj deceniji i koja bi mogla da postane treća najveća ekonomija na svetu pre kraja ove decenije. Poenta nije da se zameni Amerika, već da se osigura da Evropa ostane otporna sa ili bez američke podrške.

Predugo se Evropa oslanjala na jeftinu rusku energiju, jeftinu kinesku robu i jeftinu američku bezbednost i tehnologiju. Ali ova naivna zavisnost više nije opcija. Pored mobilizacije fiskalnih resursa za odbranu i tehnologiju, Evropa mora takođe da sklopi novi društveni ugovor.

Iako ne bi trebalo da napustimo ono što nas čini Evropljanima, moramo preispitati neke od pretpostavki stare države blagostanja. Sloboda nije besplatna. Evropski lideri moraju biti iskreni i otvoreni o izazovu sa kojim se suočavamo i šta on zahteva od nas.

Neće sva rešenja biti popularna, ali moramo zapamtiti da smo ušli u eru krize. Evropljani moraju biti osnaženi veštinama i resursima da se brinu o sebi. Možemo mnogo naučiti od Ukrajinaca i Tajvanaca o izgradnji otpornosti i plaćanju cene slobode.

Svake godine sazivam Kopenhagenski samit o demokratiji pod pokroviteljstvom moje Fondacije za savez demokratija. Kada sam osnovao fondaciju 2017. godine, moje dugogodišnje uverenje je bilo da će Sjedinjene Države ostati u centru globalnog demokratskog saveza. Sada se moramo pripremiti za svet u kome Amerika nije samo nepouzdana, već čak i neprijateljska i ekspanzionistička.

Nove okolnosti zahtevaju nove strategije. Odbrana demokratije nije sport za gledaoce. Moraćemo da napravimo neke žrtve, jer je alternativa nezamislivo strašna. Evropa ima priliku da preuzme ulogu lidera slobodnog sveta. Naši potomci nam neće oprostiti ako je ne iskoristimo.