Duboko u
steni planine Kablar, skrivena od pogleda, leži jedno od najmisterioznijih i
najpotresnijih mesta u Srbiji – Pećinska crkva Kađenica,
Crkva
Kađenica ime je dobila po užasnoj sudbini stotine pravoslavnih vernika, koji su
se u njoj sklonili od osmanskih zavojevača, ne sluteći da će upravo ovde
doživeti strašnu smrt.
Svetinja sa jezivom prošlošću
Legenda kaže
da su tokom turskih osvajanja meštani iz okolnih sela, u strahu od zverstava
okupatora 1814.godine, potražili utočište u ovoj pećini.
Međutim,
Turci su otkrili njihovu skrivenu lokaciju i, umesto da ih zarobe, zapalili su
ulaz u pećinu, ugušivši nesrećne monahe, žene i decu dimom.
Od tada,
pećina nosi ime Kađenica – mesto koje je postalo i crkva, ali i večni spomenik
nevinim dušama koje su ovde nastradale.
Misterija
Kađenice i danas ježi posmatrače. Svako ko joj se približio tvrdi da ovo mesto
budi strahopoštovanje.
Monasi i
posetioci ističu da se često može osetiti neobjašnjiv miris tamjana, iako niko
nije palio sveće. Legenda kaže da se u određenim trenucima godine može čuti
šapat i jecaji, kao da se duše stradalih još uvek nalaze među stenama ove svete
pećine.
Unutar crkve
nalaze se ostaci spaljenih vernika, smešteni u dva kamena sarkofaga, dok plamen
sveća baca sablasne senke po zidovima, podsećajući svakog posetioca na sudbinu
nesrećnih duša koje su ovde našle svoje poslednje počivalište.
I pored
tragične prošlosti, Pećinska crkva Kađenica danas je simbol duhovne snage i
utehe.
Svake
godine, hodočasnici dolaze ovde da se pomole i odaju počast stradalima. Mnogi
tvrde da su ovde pronašli unutrašnji mir i isceljenje svojih rana – i fizičkih
i duhovnih.
Mistična
atmosfera, osvetljena samo svetlošću sveća, ostavlja dubok utisak na svakoga ko
kroči u ovu svetinju.
Veruje se da
su molitve izgovorene ovde posebno snažne i da duše nastradalih donose
blagoslov svima koji im se obrate sa iskrenom verom.
Ova pećinska
crkva nije obična svetinja – to je mesto gde prošlost živi, gde kamenje pamti
tragediju, ali i gde vera pobeđuje smrt.
