Iris je cvet dubokog značenja, prisutan još u starim slovenskim verovanjima. Smatralo se da u njegovom obliku možemo videti boga groma Peruna, zbog čega je u našem narodu poznat i kao perunika.

Prema staroj legendi, iris niče na mestima gde Perun baca munje, dok duga dotiče tlo. Zanimljivo je da i samo ime iris u prevodu znači duga, a u grčkoj mitologiji bio je povezan sa boginjom Iridom, glasnicom bogova, koja je dugom iscrtavala nebo.

U azijskim kulturama iris je simbol plemenitog porekla, dok se u Japanu njime odaju počasti herojima. Na Dalekom istoku se veruje da iris štiti dom i ukućane od negativne energije, ali i jača unutrašnju snagu pojedinca.

Poznato je preko 200 vrsta irisa, a najčešće se uzgajaju visoki i srednje visoki primerci. Zahvaljujući upečatljivom izgledu, često se koristi u cvećarstvu i raskošnim aranžmanima za svečane prilike.

Iris ima sabljasto lišće i razgranatu stabljiku, na kojoj obično cveta dva do tri krupna, mirisna cveta. Može dostići visinu od jednog metra, dok niže vrste rastu do 20 cm.

Njegovi cvetovi dolaze u raznim nijansama: ljubičastoj, plavoj, tamno roze, beloj, žutoj, bež i crvenoj, a postoje i vrste sa kombinovanim bojama.

iris

Za uzgoj irisa potrebno je plodno, umereno vlažno zemljište, jer ne podnosi preteško, kiselo ili previše vlažno tlo.

Sadnja se obavlja u jesen (od kraja oktobra do polovine novembra) ili u proleće čim vremenski uslovi dozvole. U bašti se sadi sa razmakom od oko 30 cm, dok u saksiji treba koristiti dublje i veće posude.

Cvetanje traje od maja do kraja juna, a pojedine vrste mogu cvetati i u septembru. Da bi obilno cvetao, iris treba saditi na sunčanom mestu, jer u hladu može potpuno izostati cvetanje.

Zalivanje treba biti umereno, a zemlja gotovo suva između dva zalivanja.