Poljubac je jedan od najintimnijih trenutaka koje dvoje ljudi može da podeli. Naš mozak ima ograničene kapacitete za obradu informacija. Kada bismo tokom poljupca držali oči otvorene, vizuelni signali iz okoline takmičili bi se sa dodirom i emocijama koje osećamo. Zatvaranjem očiju isključujemo dominantno čulo vida i omogućavamo da nam ostala čula - dodir, miris i sluh, prenesu pun intenzitet trenutka.
Psihološka istraživanja pokazuju da zatvaranje očiju tokom prijatnih iskustava, poput slušanja muzike ili meditacije, pojačava uživanje. Isto važi i za poljubac - kada se isključimo iz spoljnog sveta, dodir usana i blizina partnera postaju centralno iskustvo.
Poljubac je i čin poverenja. Zatvorene oči signaliziraju da se osećamo dovoljno bezbedno da spustimo svoju "vizuelnu ogradu". Umesto da kontrolišemo prostor oko sebe, prepuštamo se partneru i emocijama.
Studija sprovedena na Univerzitetu u Londonu pokazala je da se percepcija dodira smanjuje kada su oči aktivno uključene u vizuelne zadatke. Drugim rečima, otvorene oči odvlače pažnju od fizičkog doživljaja. Zatvorene oči, pak, čine da poljubac postane intenzivniji, emotivniji i nezaboravan.
Ljubljenje sa zatvorenim očima nije samo romantična scena iz filmova - to je prirodan način da naš mozak i telo maksimalno uživaju u trenutku bliskosti. Nauka nam, dakle, potvrđuje ono što instinktivno već znamo: najlepši poljupci su oni u koje zatvorimo oči i otvorimo srce.
